Panel diskusija – Model upravljanja Nacionalnim parkom Fruška gora u svetlu klimatskih promena i najboljih EU praksi

Seča šume u Nacionalnom parku i odgovarajući model upravljanja 

Article is available in English. You can read it here.

Na otvorenoj diskusiji 06. marta, u 17h, u KC Svilara u Novom Sadu, u cilju pronalaženja konstruktivnog rešenja vezano za aktuelne teme, sa iskrenom željom za realnim sagledavanjem problema i razmenom mišljenja, u organizaciji građanske inicijative Prijatelji šume Odbranimo šume Fruške gore, uz učešće nadležnih institucija, upravljača nacionalnog parka, EU delegacije i Natura 2000 mreže u Srbiji, kao i predstavnika stručne i zainteresovane javnosti, razmatrane su sledeće teme:

Problemi upravljanja nacionalnim parkovima u Srbiji (regulativa, modeli finansiranja, vlasništvo) na primeru NP Fruška gora;

Planiranje gazdovanja šumama i upravljanje zaštićenim područjima, kao i analize uticaja;

Usklađivanje sa aktuelnim trendovima vezanim za klimatske promene i najboljom evropskom praksom.

<div class="vimeo-div"><h5>1. Deo</h5>
<div style="padding:74.77% 0 0 0;position:relative;"><iframe src="https://player.vimeo.com/video/396625755?title=0&amp;byline=0&amp;portrait=0" style="position:absolute;top:0;left:0;width:100%;height:100%;" frameborder="0" allow="autoplay; fullscreen" allowfullscreen=""></iframe></div><p> </p>
</div>
<div class="vimeo-div"><h5>2. Deo</h5>
<div style="padding:56.34% 0 0 0;position:relative;"><iframe src="https://player.vimeo.com/video/396796173?title=0&amp;byline=0&amp;portrait=0" style="position:absolute;top:0;left:0;width:100%;height:100%;" frameborder="0" allow="autoplay; fullscreen" allowfullscreen=""></iframe></div><p> </p>
</div>
<div class="vimeo-div"><h5>3. Deo</h5>
<div style="padding:56.25% 0 0 0;position:relative;"><iframe src="https://player.vimeo.com/video/397910425?title=0&amp;byline=0&amp;portrait=0" style="position:absolute;top:0;left:0;width:100%;height:100%;" frameborder="0" allow="autoplay; fullscreen" allowfullscreen=""></iframe></div>
</div><p> </p>

1. Deo

2. Deo

3. Deo

Bilo bi nam drago ako biste odvojili malo vremena da ostavite komentar sa vašim utiskom 

Zahvaljujemo se svima koji su svojim aktivnim altruističkim delovanjem doprineli održavanju ove diskusije, kao i onima koji su omogućili da se diskusija desi, kako bismo svi zajedno učinili nešto dobro za svoju lokalnu zajednicu i životnu sredinu, a posredno i za planetu – tu sve druge razlike između nas prestaju da postoje (verske, nacionalne, političke ili bilo kakve druge), jer svi smo stanovnici planete Zemlje i nemamo drugi, alternativni dom. 

Nasuprot promocije razjedinjenih i parcijalnih interesa, verujemo u komunikaciju, kooperaciju i saradnju, te se posebno zahvaljujemo svima koji su prepoznali iskrenost namere i posvećenost ideji očuvanja naših šuma i koji su se odazvali pozivu da na ovoj diskusiji zainteresovane strane prvi put javno razmene mišljenja, što je osnova funkcionisanja demokratskih društava. 

Zahvaljujemo se predstavnicima institucija, upravljaču Nacionalnog parka Fruška gora, stručnoj i zainteresovanoj javnosti, a naročito predstavnicima EU delegacije u Srbiji i Natura 2000 mreže zaštićenih područja koji su dali podršku inicijativi dijaloga i razmene mišljenja. Samo zajedno možemo menjati SVE(T). 

Tema je izuzetno kompleksna, a to postaje sve jasnije što se više bavimo njome, međutim bez saradnje institucija i zainteresovane javnosti i bez ekološki osvešćenog pojedinca, neće biti napretka. U nastavku su sumirani najznačajniji komentari učesnika, radi razumevanja zaključaka do kojih smo došli nakon iscrpne trosatne rasprave i ključnih stavova koje su izneli učesnici, iako je i nakon diskusije ostalo još mnogo problema o kojima je potrebno argumentovano diskutovati, jer je vremena bilo premalo za sve one koji su imali pripremljena pitanja i komentare za temu. 

Nadamo se da će prostora za diskusiju biti još. Hvala još jednom svima koji su uložili vreme, znanje i energiju za očuvanje naših šuma i iznalaženje boljeg modela upravljanja Nacionalnim parkom Fruška, za nas same i generacije koje dolaze posle nas.

Jer kako je jednom davno rekao jedan mudri prijatelj šume: “zemlju, vodu i šumu nismo nasledili od svojih predaka, nego smo ih pozajmili od svojih potomaka…”

Ana Iñigo, Team Leader / Expert in Natura 2000, mreži zaštićenih područja na teritoriji EU.

Prvi zadatak za Srbiju vezano za eventualni pristup Natura 2000 mreži jeste odrediti potencijalnu listu lokacija na osnovu evropskih prioriteta staništa i vrsta. Postoji za sada između 120 i 150 potencijalnih lokacija, među kojima je i Fruška gora, iako nismo još uvek sigurni da će u mrežu ući čitava teritorija nacionalnog parka kao jedna lokacija, ili podeljen na manje lokacije u odnosu na vrste i staništa koje je potrebno zaštititi, isključujući određene delove nacionalnog parka; 

Srbija ne počinje od nule, već postoji napredak koji je osnova za dalji rad, važna zaštićena staništa, na primer mreža zaštićenih staništa ptica, “Emerald” mreža ili ekološka mreža Srbije;  

Potencijalni problemi koje ona ističe vezano za upravljanje nacionalnim parkom koji bi mogli predstavljati smetnju i treba ih dodatno razmotriti su: gust saobraćaj preko teritorije nacionalnog parka, posetioci kao i seča šume; 

Na nivou EU postoji “habitat” direktiva (član 6) koji nalaže državama da sačuvaju staništa prioritetnih vrsta i da izvrše oporavak devastiranih staništa, postoji mogućnost žalbi EU u tom kontekstu da se pokušaju sačuvati staništa, ali to nije uvek efikasno, rekla je Ana Iñigo, ističući da države članice moraju primenjivati svoje zakone u tom kontekstu; 

Nivo zaštite nacionalnog parka po definiciji znači veći stepen zaštite nego mreža zaštićenih područja Natura 2000 koja balansira između održivog razvoja i zaštite, iako je postavljeno pitanje neusaglašenosti kategorizacije zaštićenih područja u Srbiji sa regulativom IUCN regulativom: jedan od prisutnih aktivista je smatrao da bi Fruška gora uživala veći stepen zaštite u okviru Natura 2000 mreže ispunjavajući Natura 2000 panove upravljanja nego nacionalni park lokalno kod nas (ne uživa isti stepen zaštite zaštićenih područja tipa I i II po IUCN kategorizaciji, što je dodatno diskutovano u toku panela. 

Antoine Avignon, Programme Manager Environment Operations Section III, Attaché Delegation of the EU to the Republic of Serbia

Imamo zadatak da pomognemo Srbiji da implementira standarde EU vezano za zaštitu životne sredine, dosta toga je već postignuto transponovanjem zakona, sada je neophodno implementirati zakone u praksi, što je kontinualan proces. Podrška je vezana za uspostavljanje odgovarajuće infrastrukture (prečišćavanje vode, upravljanje otpadom i kvalitet vazduha), konsultantske aktivnosti, finansijsku podršku (već je namenski uloženo oko 200 miliona dolara), kao i dijalog o politikama radi postizanje odgovarajućeg stepena međusobne komunikacije institucija i zainteresovane javnosti, zbog čega je između ostalog, važan ekološki aktivizam;

Istakao da se Srbija razvija i da je postoje određeni ekološki problemi (zagađen vazduh, voda, manjak pošumljenosti), ali da je važno da se na njima radi, da postoji razmena informacija vezano za konkretan problem, ali i najbolju praksu radi razmene iskustava (na primer, ukoliko postoji dobar model upravljanja u nacionalnom parku Tara, trebalo bi iskustva razmenjivati sa drugim nacionalnim parkovima); 

Klimatske promene svakako izazivaju promenu regulative na nivou Evropske Unije, ali i Srbija se prilagođava, o toj temi će se još pričati; 

Izneo stav da je pitanje vezano za Strategiju o nisko ugljeničnom razvoju koja se zasniva na klimatski pametnom šumarstvu u odnosu na aktuelni model upravljanja nacionalnim parkom Fruška gora u kontekstu seče šume, pitanje za Vladu Srbije, da postoje određeni problemi vezano za tu temu i da su neka od pitanja koja svakako treba razmotriti primena zakona i transparentnost poslovanja upravljača nacionalnog parka, uz obezbeđenje odgovarajućih sredstava finansiranja. 

Napomenuo je da će EU dati podršku akcijama pošumljavanja, kao što je između ostalog, podržana Exit Zelena revolucija i izrazio nadu da će takvih akcija biti više.

Lidija Stevanović, rukovodilac Odseka za zaštićena područja, Sektora za zaštitu prirode i klimatske promene u Ministarstvu zaštite životne sredine

Prepoznat je značaj Nacionalnog parka Fruška gora u Vojvodini koja je nedovoljno pošumljena, kao šumovitog ostrva između Beograda i Novog Sada, ali se to ne može dovoditi u direktnu vezu. Uzimajući u obzir veliki broj potencijalnih tema u okviru tog pitanja, treba pomenuti ipak da je veliki značaj pridat očuvanju i zaštiti životne sredine u planovima i programima upravljanja; 

Na pitanje o regulacionim dokumentima koji su mnogo detaljniji za manja zaštićena područja nego što je to Zakon o nacionalnim parkovima u globalu, navela je da važeći Zakon o nacionalnim parkovima iz 2015 godine nije detaljan kao prethodni zakon iz ’93 godine. 

Zakon je krovni dokument, ipak je zbog određenih administrativnih problema, između ostalog i promene vlade, bio u skupštinskoj proceduri 4 godine, a detaljni planovi upravljanja na godišnjem nivou regulišu moguće nedoumice i eventualno različita tumačenja. Za Frušku goru je plan upravljanja u proceduri i biće uskoro donet;

Sve šumske osnove i osnove gazdovanja moraju da se usklade sa merama/uslovima za zaštitu prirode, potom sa Aktom o proglašenju, Planom upravljanja i drugim zakonskim propisima; 

Fruška gora je specifična i zbog nadležnosti i ingerencija: 2 republička ministarstva (Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva), 2 Pokrajinska sekretarijata (Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Sekretarijat za polioprivredu, vodoprivredu i šumarsvo), kao i dve vrste inspekcija (pokrajinska šumarska i inspekcija zaštite životne sredine), a tu je još i republička direkcija za puteve, u čijoj nadležnosti su putevi koji prolaze preko Fruške gore; 

Dokumenta na osnovu kojih se sprovodi poslovanje i programi upravljanja nalaze se u nadležnosti države, Vlade i republičkih ministarstava. Inspekcija za šumarstvo kontroliše ukoliko se seča ne vrši u skladu sa predviđenim planovima, ukoliko upravljač nije poštovao propisane osnove i planove upravljanja, šumarska inspekcija koja pripada pokrajini, ima pravo da konstatuje prekršaj; 

Održivo gazdovanje šumama je predviđeno Zakonom o nacionalnim parkovima, za šta se školuju šumarski inežinjeri, koji moraju da obavljaju i delatnost privređivanja pored mera obnove i zaštite šuma, što ne smemo zaboraviti. Čovek je u direktnoj vezi sa prirodom i postoje mere koje čovek mora da sprovodi da bi očuvao prirodu, priroda ne može bez čoveka, a održivo gazdovanje znači sprovođenje određenih mera nege da se stanje poboljša. Osim toga, priroda služi zadovoljenju određenih ljudskih potreba, a svako stablo ima i svoju komercijalnu vrednost, pomenula je predstavnica republičkog Ministarsta za zaštitu prirode; 

Ukoliko zabranimo bilo kakvu vrstu intervencije u prvom pojasu zaštite, ne možemo ponekad da reagujemo u slučaju štetočina ili bolesti. Moratorijum na seču na 20 godina koji je pomenut u pitanjima publike, bio bi u suprotnosti sa važećim zakonima i propisima, ne postoji nijedan regulatorni akt vezano za upravljanje zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima koji bi bio usklađen sa tim zahtevom; 

Problem magistralnog puta koji prelazi preko teritorije nacionalnog parka Fruška gora je već dobro poznat (10.000-12.000 vozila svaki dan ga čini jednim od najprometnijih magistarlnih puteva u Srbiji), ali ulazak i prolazak preko zaštićenog područja nije regulisan u praksi zbog nedostatka naplatnih rampi i dozvole od strane republičke direkcije za puteve, iako je zakonskom regulativom propisana vrednost tih naknada (naplata naknada značajno bi povećala finansijska sredstva kojima park raspolaže i možda smanjila broj vozila u prelasku); 

Restitucijom je crkvi vraćeno 40% teritorije nacionalnog parka (taj proces je završen, iako je stav ministarstva bio da se nađu sredstva da se taj iznos isplati, što se nije desilo). Postoji privatno vlasništvo na teritoriji nacionalnog parka, ali za sve važi isti zakon, kao i kaznene odredbe za prekršioce. Tu nam je potrebna i pomoć građana, a nadležne inspekcije takođe moraju da rade svoj posao bez obzira ko je prekršioc, makar to bilo i javno preduzeće; 

Za ministarstvo je izuzetno važno da ima informaciju iz civilnog sektora, naročito u domenu alarmiranja vezano za probleme u lokalnim sredinama (postignut je značajan uspeh kada se radi o alarmiranju vezano za MHE i nelegalnoj seči šume), ali je takođe istakla problem ingerencija i preplitanja nadležnosti, zbog čega je donekle smanjena efikasnost u delovanju ministarstva. Pozvala je sve zainteresovane da se obrate Ministarstvu putem mejla ili na neki drugi način i rekla da će svakome biti odgovoreno, iako se možda odgovori neće svima svideti; 

Vezano za primedbu da nacionalna i IUCN kategorizacija ugroženih vrsta nisu usklađene, te da nacionalni park Fruška gora po svojim karakteristikama i metodama upravljanja spade u V stepen zaštite umesto u I ili II, ona je istakla da svaka zemlja ima pravo da usvoji svoju kategorizaciju i mi nismo u obavezi da poštujemo IUCN kategorizaciju jer smo suverena država. Do sada smo nekoliko puta radili smo sa predstavnicima EU, a oni ni u jednom trenutku nisu imali primedbu na naše definicije, vrste i kategorizaciju zaštićenih područja, istakla je; 

Do 31.marta, svi nacionalni parkovi su u obavezi da Ministarstvu dostave Izveštaj o stanju prirodnih vrednosti i o radom stvorenim vrednostima, a taj izveštaj se podnosi Ministarstvu na usvajanje. Dokument je nedavno usvojen za Nacionalni park Tara, a u postupku je usvajanje izveštaja i za Nacionalni park Fruška gora, Takođe, jednom mesečno upravljač dostavlja Ministarstvu izveštaj o poslovanju.

Dragan Gmizić, Novinar

Na početku diskusije postavio pitanje o starosti šume na Fruškoj gori, te izneo komentar da su 2 stabla hrasta u Kameničkom parku starija od bilo kog stable na Fruškoj gori jer su tamo najstarija stabla u Papratskom dolu maksimalne starosti oko 120 godina. Dodatno se povela priča o starosti hrastovog drveća, jer je u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Pokrajinskog Zavoda, maksimalna zrelost bukovih i hrastovih šuma procenjena na 80-120 godina, nakon čega treba da se iseku jer gube komercijalnu vrednost, dok je prosečni životni vek hrasta po biološkim standardima od 200-400 godina, možda i više; 

Takođe je podsetio da su Ustavom i nizom drugih zakona institucije i upravljač u obavezani da štite biodivezitet i životnu sredinu, a to od njih imaju pravo da zahtevaju i poreski obveznici od čijeg novca se finansira upravljanje. Na osnovu Ustava Republike Srbije, član 74 svako ima pravo na čist vazduh i zdravu životnu sredinu i obaveštenje o stanju životne sredine; 

Podsetio je i na Zakon o šumama i Zakon o zaštiti prirode, gde je svako dužan da čuva životnu sredinu, naročito oni koji su za to plaćeni novcem poreskih obveznika;

Šumarsko-proizvodnoj delatnosti nije mesto na teritoriji nacionalnog parka, posao šumara je da seku šume, kao što je posao novinara da deli informacije i ta vrsta proizvodne delatnosti je nespojiva sa modelom upravljanja nacionalnim parkom, dodao je Gmizić.

Peđa Vukolić, Tehnički direktor & Goran Matić, Savetnik –

Nacionalni park Fruška gora

Na pitanje o starosti šume na Fruškoj gori, predstavnici nacionalnog parka su se izjasnili da su šume na njegovoj teritoriji sve starije i da moraju da se obnavljaju, a mi kasnimo sa obnovom, naveli su;

Kada stablo dostigne maksimalnu zrelost, ono proizvodi manje kiseonika, dodao je Goran Matić, Savetnik u nacionalnom parku i napomenuo da su šumari takođe i “de lux biolozi” i vode računa o svim dešavanjima u parku; 

Starost šuma se ne utvrđuje pojedinačno, nego sastojinski, a mi iz godine u godinu povećavamo broj kubika u šumi i to bez podataka o crkvenim šumama (za njih nemamo podatke, crkva nam ih ne dostavlja, naveli su); 

Finansiranje od seče ima sve manji udeo u ukupnom budžetu i finansiranju troškova upravljača nacionalnog parka iz godine u godinu, što nije u korelaciji sa obimom seče ni na koji način;

Na pitanje studenata biologije da li razumeju da se devastacija staništa vidi golim okom, da se sečama koje nisu sanitetske narušava biodiverzitet, te da se radi o neadekvatnom planskom upravljanju, odgovor je bio da upravljač radi ono što je u skladu sa regulativom koja je usvojena od strane nadležnih institucija i da ima zakonsku obavezu da tako postupa, inače je u prekršaju. Država je dala svom javnom preduzeću šume nacionalnog parka kao resurs za gazdovanje i to upravljač radi u skladu sa zakonskom regulativom; 

Pozdravljamo saradnju sa ekološkim aktivistima, udruženjima i studentima i pozivamo ih da dođu na razgovor, dodali su predstavnici upravljača nacionalnog parka.

Nenad Petrović, docent na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Država treba da na miran demokratski način uskladi naše različite interese i stoga su važni ovakvi dijalozi, tu praksu treba nastaviti; 

Na pitanje vezano za razliku između strateškog planiranja u šumarstvu i planiranja upravljanja zaštićenim područjima, profesor je naveo da pirodi blisko gazdovanje podrazumeva da sa šumskim eko sistemima intervenišete kao što bi i priroda uradila, samo taj proces ubrzavate i pošumljavate prirodnim vrstama drveća ili stranim tako da ne ugrožavaju autohtone vrste drveća. Takođe, razvijate elitna stable koja će vam u narednom periodu dati elitno potomstvo, sposobno da se bori sa klimatskim promenama i drugim negativnim trendovima, poput smanjenja padavina i slično;

Vezano za kontroverznu praksu oplodnih seča, gde se odrasla zajednica stabala seče radi prirodnog pošumljavanja mladicama, profesor je izjavio da oplodne seče nisu čiste seče, nego su završetak proizvodnog procesa jedne sastojine i početak rasta druge, te da je potrebno da na tom mestu već bude sastojina od 1-1.5m, a efekte bi trebali da vidimo odmah, na izraslom drveću. Bez 3-4 komada po m2 znači da niste uspeli sa obnovom, te morate veštački da pošumljavate. To je metoda gde je obavezno negovanje sadnica hrasta do 8 godina, jer sve druge vrste brže rastu nego hrast, pa ga prerastu i uguše, što se desilo kada je lipa zamenila hrast i bukvu kao dominantna vrsta na Fruškoj gori; 

Koncept gazdovanja šumama i obnove oplodnim sečama nije napušten, to je okosnica teorije evropske šumarske prakse, sprovodi se bez razlike i u zaštićenim područjima. Ipak, mora se navesti da je to suprotstavljen koncept (seča radi obnove) i stoga su razgovor i demonstracija na određenim površinama poželjni, kako bi javnost razumela koncept; 

Zaposleni u nacionalnom parku rade po zakonu u skladu sa detaljnom regulativom da je jednostavno malo šta moguće raditi mimo zakona – ipak, ako nam se ne sviđaju zakoni uvek možemo pokušati da ih promenimo, kao što su to između ostalog sugerisali predstavnici Evropske Unije, istakao je na kraju profesor.

mr Nikola Stojnić, načelnik Odeljenja za zaštitu vrsta Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode

Novi Zakon o nacionalnim parkovima predviđa odgovarajući odnos stepe i šume, te smo od donošenja zakona 2015 godine, administrativno (mada je pitanje koliko i suštinski), po prvi put zaštitili stepske zajednice na obodu nacionalnog parka; 

Za bilo kakvu izmenu šumskih osnova (što bi bilo izuzetno komplikovano iako izmenu mogu inicirati upravljač i drugi zainteresovani korisnici u slučaju da se utvrdi bilo kakva neregularnost) moraju se ponovo pribaviti Uslovi Zavoda za zaštitu prirode i mora se dobro obrazložiti potreba za izmenom (na primer, zbog pronađenih retkih i zaštićenih vrsta gde se više ne smeju provoditi mere obnove i zaštite u smislu proizvodne delatnosti); 

Suština plana upravljanja i Zakona o nacionalnim parkovima je zoniranje tj zone zaštite koje definišu mere postupanja u smislu privrednih i drugih aktivnosti; 

Postoje različiti suprotstavljeni interesi kod korisnika nacionalnog parka za koje je usklađivanje izuzetno teško i postiže se nizom dugih i mukotrpnih pregovora, a to bi se u najkraćem moglo sažeti u sledećim tačkama:

Biodiverzitet najbolje uspeva u prašumskim šumama i onima u šumama u kojima je najmanje intervenisano od strane čoveka;

Seča šume kao proizvodnog resursa u okviru nacionalnog parka postoji u skladu sa zakonskom osnovom;

Legitimna je i rekreativna, estetska i duhovna potreba ljudi koji hoće da dođu u nacionalni park, a da pri tome ne čuju motorne testere, tešku mašineriju i motore. Fruška gora je specifična po tome što ka njoj gravitiraju i Novi Sad i Beograd, te su potrebe izražajnije nego za druge nacionalne parkove, samim tim i akumulirano nezadovoljstvo javnosti.

Odnos gazdovanja šumama (što je u svojoj suštini proizvodna delatnost) i balansiranje sa zaštitom i očuvanjem biodiverziteta je najlakše objasniti na sledeći način: kada stablo prestane biti interesantno za proizvodnju postaje najinteresantnije sa aspekta očuvanja biodiverziteta i vrsta – izuzetno je teško pomiriti te interese, to je mukotrpan i naporan proces; 

Odgovarajući na pitanje kolege iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koji je između ostalog naglasio da je efekat “rupa” pod prvim stepenom zaštite nedovoljan da se zaštite ugrožene vrste, te da je prisustvovao suđenju zbog nestanka poslednjeg vuka na Fruškoj gori i nestanku orla krstaša sa Fruške gore, tj da su građani nezadovoljni a da vrste nestaju iako se obavlja proizvodna delatnost kako je to zakonodavac predvideo, Nikola Stojnić je rekao da količina kubne mase drveta samo jedan od kriterijuma kvaliteta šume i da su ti kriterijumi mnogo kompleksniji, te između ostalog uključuju i ptice i zadovoljstvo građanstva. Tek kada sve kriterijume uzmemo u obzir, možemo razumeti kako gazdujemo šumama, ali i kako upravljamo nacionalnim parkom.

Zaključak panela je da se Nacionalni park Fruška gora u svom poslovanju susreće sa raznim problemima koje ovde ističemo kroz zaključke učesnika:

· Drvo postaje najzanimljivije za biodiverzitet kada prestane da bude zanimljivo za proizvodnju, a da se proizvodna delatnost komercijalne seče šume odvija na teritoriji nacionalnog parka u skladu sa terminom „održivo gazdovanje“ koje je predviđeno zakonom o nacionalnim parkovima, saglasili su se svi učesnici diskusije. Ta dva interesa su u suprotnosti, a odgovarajući model/balans između njih se može postići isključivo pregovorima između zainteresovanih strana radi postizanje odgovarajućeg modaliteta upravljanja;

· U skladu sa regulacionim dokumentima i planovima upravljanja koje odobrava država, Javno preduzeće kojem je država poverila resurs na održivo gazdovanje nacionalnim parkom (predviđeno zakonom o nacionalnim parkovima, a može se poistovetiti sa proizvodnom delatnošću) mora da poseče u okviru nacionalnog parka onoliko šume/drvne građe koliko je planirano, a u slučaju da to ne radi u prekršaju je i može očekivati prijavu od strane šumarske inspekcije koja kontroliše sprovođenje planova seče u delo. Javnost ne razume tu logiku i smatra da je neophodno da se javno preduzeće zbog seče kazni i u tome onemogući;

· Iako se količina (u m3) drveta povećava iz godine u godinu u nacionalnom parku Fruška gora, to nije jedini kriterijum kvaliteta šume, a tek kada u tu logiku uključimo i druge kriterijume, na primer održanje zaštićenih vrsta, ptice kao pokazatelj ili nezadovoljstvo javnosti (koje je trenutno evidentno), znaćemo ne samo da li održivo gazdujemo šumom, nego koliko kvalitetno upravljamo nacionalnim parkom;

· Strategija Vlade Srbije o niskougljeničnom razvoju mora biti jasnije usklađena sa zaštitom postojećih šumskih ekosistema i sprečavanjem seče šume u komercijalne svrhe u okviru zaštićenih područja i zasnovana na tzv. „klimatski pametnom šumarstvu“;

· Iako formalno postoji monitoring zaštićenih i ugroženih vrsta (izveštaj će za Frušku goru biti predat Vladi na usvajanje do 31.03.2020 za Frušku goru), monitoring nije efikasan, jer svedoci smo nestajanja vrsta sa Fruške gore (na primer, vuk ili orao krstaš) između ostalog zbog devastacije staništa;

· IUCN kategorizacija nije usklađena sa domaćom, te bi stepen zaštite Fruške gore bio znatno veći u okviru Natura 2000 projekta nego što je to slučaj za nacionalni park u Srbiji. U tom kontekstu, samo će pojedine lokacije sa teritorije nacionalnog parka biti predložene/odabrane za ulazak u mrežu zaštićenih područja;

· Preko teritorije nacionalnog parka prolazi jedan od najprometnijih magistralnih puteva u zemlji sa prometom automobila i teških kamiona od 10.0000-12.000 svakodnevno, što je veliki problem sa aspekta zagađenja, buke i održavanja tog magistralnog puta za šta javno preduzeće nema resurse, ali ipak mora da sprovodi održavanje. Dozvola za naplatu naknada (iako je takva naplata predviđena zakonskom regulativom) nije data od strane Republičke direkcije za puteve, nakon nekoliko zajedničkih inicijativa ministarstva i upravljača nacionalnog parka i pored toga što bi takva odluka povećala sopstvene resurse nacionalnog parka i omogućila ulaganje u druge sadržaje (turističke, ekološke i slično) i eventualno smanjila broj automobila koji prelaze preko teritorije parka;

· Postoji preplitanje ingerencija 2 republička ministarstva, 2 pokrajinska sekretarijata i 2 inspekcijske službe, zbog čega javnosti nije u potpunosti jasno kome i na koji način se treba obratiti radi adresiranja problema seče šume u nacionalnom parku, kako bi se eventualno neodgovarajuće politike prilagođavale i kako bi se postigao adekvatan model upravljanja nacionalnim parkom. Tu je, a vezano za preplitanje ingerencija, takođe neophodno pomenuti pitanje restitucijom vraćene teritorije nacionalnog parka Fruška gora crkvi, jer za 40% teritorije (6.000ha), upravljač nema podatke o seči i prirastu šume, niti raspolaže planovima upravljanja i drugim dokumentima, što je već pitanje za nadležne inspekcije.

Pogledajte foto galeriju