Vreme čitanja: < 1 min
la sangre de la tierra llorando el cielo
Buši, kopaj, vadi, zaradi…
Satri, smrvi, otruj, zagadi…
Sedi, lezi, u tor ih ogradi.
Uzmi im volju, za to ih nagradi.
Da bude jasno šta ko sme da radi.
Za neposlušnost svirepo kazni,
Da se ne pomute mozgovi razni,
Da se ne uzbude stari duhovi
Zaštitnici mnogi, gospoda, drugovi
Obešene heroine i drage bake,
Lepotice opevane, staramajke.
Jaki su tako oduvek vladali,
Da ne bi slabi po njma padali.
Čekićem po glavi ko se usudi,
Ne dozvoli savesti da se razbudi.
Motkom, toljagom po leđima, plećima
Silom i sudom, kaznama, većima
Uzmi im duh, uzmi svest, savest
Od morala napravi avet
Nek zaborave stare bogove
Napravi od njih pametne robove
Uzmi im oružja, štitove, rogove
Daj im dovoljno da ne progovore.
Da se ne bune, da se primire
Dok najboljima krila sečemo
Nek drugi čekaju, da se ne izgine.
Tako im reci, pa ih podeli
Daj im ‘leba, igara, šta ih veseli.
Zaspi im nebo metalnim prahom
Dušu čemerom, jedom, jadom,
Nahrani ih otrovom i solju
Navedi ih da se između sebe kolju.
Neka ratuju, nek se mire, svađaju
Ne daj im da duh ponovo rađaju
Ne daj im mira, ni blagoslova
Ne daj ljubavi, ni rodoslova.
Iščupaj ih iz korena ko tikve
Razvej im nade, gde koja nikne.
Ne daj da glave podignu iz blata
Rudnike ćemo tu praviti od zlata
Kobalta, nikla, stroncijuma, bora,
Litijuma vreme je, stiže zlatna zora.
Reke će crvene iz zemlje poteći,
Probudićemo drevne demone,
Reku Stix ćemo nekažnjeno preći.
Osvojićemo izvore moći,
Plivaćemo u bogatstvu i sjaju
I večni život, možda u raju.
Oni u krvi, žalosti i patnji,
Drugo možeš, nemoj im to reći –
Istina će sa suzama kad-tad poteći.
Buši, kopaj, vadi, zaradi…
Satri, smrvi, otruj, zagadi…
Sedi, lezi, u tor ih ogradi.
Uzmi im volju, za to ih nagradi.
