Vreme čitanja:  5 min

Pričanje bajki

Ako vam neko ispriča 3 bajke:

„Bio jednom jedan hrabri krojač koji je jednim udarcem ubio 7 muva…“ „Bio jednom jedan lovac koji je u jednom danu ubio 7 divljih svinja…“ „Bila jednom jedna maca koja je za godinu dana pojela 7 miliona dinara“

Koja vam od ove 3 bajke zvuči najistinitije? Kada se priča o problemima na Fruškoj gori prva asocijacija koja svakom padne na pamet je „seča šume“ – nekako je svih ovih godina i decenijama unazad lovstvo bilo potpuno ispod radara javnosti, kao i van fokusa interesnih grupa koje se bave Fruškom gorom ili je redovno posećuju. „Lovstvo?“ – neko će reći – „Pa lov je zabranjen u NP Fruška gora!“… e, pa nije baš tako. Svako ko boravi na Fruškoj gori, pa i oni koji ne borave, pa čak i ptičice na grani znaju za krilaticu: „Lov na Fruškoj gori je zabranjen“.  U stvari – činjenice su da se na Fruškoj gori itekako lovi, jer je je ceo NP jedno lovno područje. Dobro poznata krilatica treba da glasi: „Lov na Fruškoj gori je zabranjen – osim ako nije u organizaciji JPNP Fruška gora“. Da pojasnimo: kao što je za državu Fruška gora šumsko područje za koje važe svi šumarski zakoni i podzakonski akti, tako je isto lovno područje za koje važe svi zakoni i podzakonski akti koji se odnose na lovstvo. JPNPFG je upravljač šumskog područja i donosi 10-godišnje i godišnje planove, a istovremeno je i upravljač lovnog područja i u vezi toga takođe donosi 10-godišnje i godišnje planove… tako stoje stvari. Mnogi dobri (i ispostaviće se naivni) poznavaoci Fruške gore već godinama objašnjavaju ljudima da brojne čeke i hranilice po Fruškoj gori služe isključivo za monitoring divljači i saznanje da je dozvoljeno organizovanje lova u otvorenom lovištu, kao i uvid u njegove razmere sigurno će biti pravi šok za sve zaljubljenike u Frušku goru. Sve te neke pojedinačne situacije kada su zaticane grupe lovaca u srcu NP Fruška gora pripisivane su „nekim izuzecima“, jer ona krilatica je ušla u podsvest i nije dala razumu da se pobuni. Nedavni slučaj kada je zatečena velika organizovana grupa lovaca na grebenskom putu, u subotu u podne i to u nasposećenijem delu Fruške gore je naterala mnoge ljude da se dobro zamisle i da prestanu da veruju u bajke.

A sada činjenice

Na osnovu podataka iz godišnjih programa poslovanja (GPP) za poslednjih 5 godina imamo podatke o ukupnom planu i realizaciji odstrela divljači (kao što se vidi iz podataka itekako se lovi):

A sada da se fokusiramo malo samo na divlje svinje… Divlje svinje spadaju u krupnu divljač i za tu vrstu lova se organizuje posebna vrsta lova koji se zove „Lov na krupnu divljač“ i organizacijom ovakvog lova JPNPFG ostvaruje prihode koji su takođe iskazani u gore navedenim GPP:

Obratite pažnju da su za 3 sukcesivne godine u svojim poslovnim knjigama iskazali „u paru“ identičan prihod od organizacije lova na krupnu divljač… šta nam to govori, tj. šta nam ovi podaci viču – štimanje na delu!

A sada, zbog lakše računice hajde da pojednostavimo par stvari:

1. Uzećemo da se prihodi od organizacije lova na krupnu divljač ostvaruju samo lovom na divlje svinje.
2. Cena po aktuelnom cenovniku za organizaciju grupnog lova na krupnu divljač je 3.390,00 din po lovcu, a isto koštaju i usluge stručnog pratioca – po lovcu 3.390,00 din. Dakle, organizacija lova krupne divljači svakog lovca košta 6.780,00 din i taj novac on plaća organizatoru, tj. JPNPFG.

Iz prethodne tabele se vidi da je npr. za 2018. godinu iskazan prihod od 153.221,00 din koji je jednak učešću 22.59 lovca, a odstreljeno je 146 divljih svinja, tako da ispada da:

Svaki lovac koji je 2018. učestvovao u organizovanom lovu na divlje svinje na Fruškoj gori u jednoj istovetnoj akciji odstreli maltene 7 divljih svinja!!!

Onaj hrabri krojač iz poznate bajke je ubio jednim udarcem 7 muva, ali bajka je bajka, a muve nisu divlje svinje… ovo što JPNPFG iskazuje kao godišnji prihod od organizacije lova na krupnu divljač u svojim poslovnim knjigama je bajka nad bajkama! Možda bi grafički prikaz bio slikovitiji:

Hajmo sada da prestanemo da pričamo bajke i spustimo se na zemlju… puno verovatnije je da je grupa od 22 lovca u jednoj akciji ubila 2 divlje svinje – svaka grupa lovaca bi vam pružila ruku i rekla „kupljeno“ ako bi im pre početka lova garantovali ulov od 2 divlje svinje. Kako će ovi iz JPNPFG da objasne ove podatke i tu razliku do 146? Možda su divlje svinje izvršile ritualno samoubistvo ili su se pobile međusobno… možda je za sve kriv pomahnitali zeka?

Naravno da nije kriv pomahnitali zeka, već je u pitanju lažiranje pravog broja organizovanih lovačkih akcija lova na krupnu divljač u poslovnim knjigama JPNPFG! Da bi došli do barem približnog broja akcija moramo još malo da računamo i da pretpostavimo još 2 stvari zbog lakšeg računanja:

1. Pretpostavimo da minimalna grupa lovaca u ovoj vrsti lova broji 15 lovaca (primer iz cenovnika preduzeća, grupe su po pravilu puno brojnije).
2. Pretpostavimo da se pri ovakvom jednom lovu ubiju prosečno 2 divlje svinje kao što se može videti i iz linkova na slične lovačke manifestacije.

Fruška gora, Šid, Boljevac, Kruševac, Golubac, Požarevac, Vršac…

Dolazimo sada do sledeće tabele gde se vidi po godinama koliko novca od organizacije lova na krupnu divljač nije iskazano u poslovnim knjigama:

Jasno je iz priloženog da je jedan od mehanizama kojim novac najverovatnije završava u privatnim džepovima upravo novac od organizacije lova na krupnu divljač. Da bi bolje razumeli dimenzije zloupotrebe iskoristićemo podatke iz prethodne tabele na primeru podataka iz 2018. godine: Ako nekom još uvek nije jasno evo pojašnjenja za podatke iz 2018. godine: ako grupa od 15 lovaca za jednu akciju ubije 2 divlje svinje (2 divlje svinje na 15 lovaca je izuzetno dobar lovački rezultat) onda im je za 2018. godinu trebalo 73 takve akcije da bi odstrelili 146 divljih svinja. Ako odbijemo 2 akcije (zaokruženo) koje su već prikazane u poslovnim knjigama onda ispada da prihod koji nije prikazan jednak 71 * 15 * 6780 = 7.220.700,00 din.

Dakle, samo organizacijom lova na krupnu divljač prihod od 7 miliona dinara završi u nečijim privatnim džepovima, tj. „pojede ga maca“!

Ova maca možda pojede i 14 miliona, možda 25 miliona – niko ne zna koliko je naša maca gladna, ali sve se da utvrditi… Zbog nemogućnosti da se manipuliše sa brojem odstreljene divljači neko je našao prostor da preko neprikazivanja prihoda od organizacije lova na krupnu divljač novac završi u privatnim džepovima. Sve ovo što navodimo se bazira isključivo na podacima iz poslovnih knjiga JPNPFG i lako je utvrditi istinitost.  Neko već godinama evidentira simboličan prihod po ovom osnovu, a 3 godine se čak ni ne trudi da promeni iznos! Divlje svinje se organizovano ubijaju, a novac od organizacije tog posla ne završava u kasi JPNPFG. Sve u svemu – jedan tipičan primer „lova u mutnom“, ovaj put su lovci pravi, a mute oni koji su navikli da mute…

Sada još dodajte na sve ovo da se samo 2/3 divljih svinja odstreli u „otvorenom“ lovištu… ako se zna da je lov na krupnu divljač i jedina vrsta lova u ovom delu nacionalnog parka onda ispada da se sve radi zbog tih simboličnih 100.000 din prihoda (2/3 od 150.000 din)? Hajde onda da skupimo 100.000 din i doniramo JPNPFG samo da prestane da organizuje lov u otvorenom delu lovišta, jer tamo se ljudi šetaju, izletuju, pešače, trče, voze bicikl, skupljaju gljive i lekovite trave… a i divlje svinje nisu toliko divlje, ove fruškogorske su toliko preplašene da beže na kilometre daleko čim namirišu čoveka u blizini. Da li vam je sad jasnije pitanje o bajkama sa početka naše priče?

Da zaključimo

Ovo je samo jedna od očiglednih i najverovatnije organizovanih radnji gde novac koji je trebao da bude prihod JPNPFG završava u nečijim privatnim džepovima. Ono što se nazire i što će biti predmet neke naredne analize je „naduvana“ nerentabilnost zatvorenih lovišta i brojne nelogičnosti vezane za njih.

• Zahtevamo od uprave JPNPFG da se izjasni u vezi ovih zloupotreba.
• Da što pre prekine sa organizacijom lova u „otvorenom“ lovištu dok se ova situacija ne rasvetli.
• Da hitno krene u proceduru izmene lovnih osnova gde bi se ukinuo lov u „otvorenom“ lovištu, jer im je inače ova stavka sa simboličnim prihodom i sigurno im ne bi predstavljao problem da se odreknu tih 100.000 din godišnjeg prihoda (osim ako se ne rukovode nekim drugim interesima na koje ovde ukazujemo). Zahtevamo zabranu lova jer je to u susprotnosti sa ciljevima i misijom NP Fruška gora i u suprotnosti sa svim ljudskim aktivnostima koje se dešavaju na teritoriji nacionalnog parka, jer je organizacijom lova potencijalno ugrožen i svaki posetilac. Zabranom lova ne ukida se mogućnost sanitarnog lova u slučajevima kada je on neophodan.
• Da koliko već sutra krenu sa javnim i pravovremenim objavljivanjem (3 dana unapred) svake organizovane lovačke akcije u otvorenom lovištu na svom sajtu… objavljivali bi se dan i vreme početka akcije, kao i deo Fruške gore koji bi bio obuhvaćen akcijom.