Plava planeta se bori za život, čovek je glavni uzrok.
UKRATKO
Efekti klime i ekoloških poremećaja koje sada doživljavamo nisu ništa u poređenju sa onim što bi moglo zadesiti planetu u narednih nekoliko decenija.
Katastrofalne posledice po prirodu i čoveka mogu se izbeći jedino pod uslovom da se klimatska i ekološka svest pojedinca značajno unapredi kako bi se predstojeća opasnost rešila na vreme:
- Gubitak biološke raznolikosti
- Podizanje nivoa mora
- Dezertifikacija
- Šumski požari
- Nedostatak vode
- Propadanje useva
- Ekstremni vremenski uslovi
Kombinovani rezultat tih destabilišućih događaja, prema određenim projekcijama biće:
- Milioni raseljenih
- Bolest
- Povećani rizik od ratova i sukoba
- Negativan uticaj na ljudska prava
DETALJNO
Šuma i životinja je sve manje, voda je zagađenija, menja se biodiverzitet i površinski izgled planete i to na štetu živog sveta na njoj i samog čovečanstva.
Zahvaljujući čovečanstvu koje se, pored svih komparativnih prednosti u odnosu na druge stanovnike planete ponaša iracionalno, gotovo kao virus koji domaćina na kojem boravi uništava svojim prisustvom, naša plava planeta se bori za život. Spisak ekocida je iz dana u dan sve duži, a pasivnost konzumenata socijalnih medija koji prate ta dešavanja sa osećajem nemoći ne čini da ekocid prestane ili se umanji te globalnom ekosistemu već neko vreme preti opasnost od urušavanja.
Uz pomoć tehnologije, informacije su dostupne na klik, ali ih prati šum preglomaznosti i neproverenih i netačnih informacija, te je nepoverenje u realnu opasnost koju predstavljamo svojim neracionalnim delovanjem prisutno. Ipak, u kratkom roku pojedinac može da se informiše o ubijanju kitova i delfina u Japanu, paljenju amazonskih šuma u Brazilu i uništavanju staništa divljih životinja u Indiji ili da gleda potresne slike lokalnog stanovništva kome se otima zemlja i pravo na život u cilju eksploatacije resursa na gotovo svakom kontinentu, pre svega izazivanjem sukoba i ratnih razaranja kako bi se zaštitili interesi pre svega krupnog kapitala, delovanjem lokalnih političkih elita u njegovom interesu.
Lakše nego ikada, a opet na izgled bez realne mogućnosti da nešto spreči ili promeni, savremeni čovek uz pomoć sveprisutne tehnologije može da sagleda realno stanje. Ipak, taj pojedinac nema vere u sopstvenu moć jer ga je njegovo delovanje u virtuelnom svetu gde je tragao za instant zadovoljstvima učinilo nesposobnim za delovanje u realnom životu, za borbu i sadejstvo sa kreacijom, te je tako lako amputiran iz svih struktura moći i odlučivanja. On je najveća žrtva svoje nezainteresovanosti (po sopstvenom mišljenju nizašta kriv) i najviše će ispaštati kada bespoštedna borba za resurse postepeno preuzme ono na čemu počiva njegov materijalni boljitak. Pasivni konzumerizam potpomognut težnjama korporacija i pohlepom pojedinaca uzrok je zla koje preti da uništi naše jedino stanište i sa njim, vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo.
Ovo je dakle vreme kada je neophodno vratiti moć tom čoveku, jer je on jedini alat kojim raspolaže kreacija protiv potpunog uništenja, on je ključ za rešavanje problema opstanka na planeti koju je čovečanstvo ugrozilo svojim neracionalnim delovanjem.
Održivi razvoj, definicija koja u svojoj osnovi predstavlja ekstremno čuvanje resursa i životne sredine (nasuprot surovom rabljenju resursa za koji se u teoriji smatra da predstavlja progres, kao i zaštiti i čuvanju koji po toj definiciji predstavljaju organski i kontrolisan razvoj), ostvaruje se jedino kroz promene u kulturološkom obrascu ponašanja lokalne zajednice i pojedinca koji potom utiču na svoje političke elite.
Ekološki standardi i ljudska prava i slobode neodvojivi su jedno od drugog, jer samo osvešćeni i slobodni građanin može delovati kao ekološki aktivista, te je ekološka svest neminovna osnova demokratizacije svakog društva. Preduslov postizanja globalne održivosti je građanski aktivizam, ispravno postavljen radi razrešavanja logike neminovnosti konflikta ekologije i ekonomije na globalnom nivou, čime se hipotetički osigurava umerena i racionalna upotreba prirodnih resursa i očuvanje, zaštita i poboljšanje kvaliteta životne sredine.
Potreba za ekološkim aktivizmom se pojačava iz dana u dan i postaje zamajac za napornu borbu za prestanak korišćenja resursa planete u svrhe beskrajne konzumacije potrošačkog društva i spašavanje sveta u kome živimo skupa sa nekoliko miliona biljnih i životinjskih vrsta koje svojim delovanjem ugrožavamo.
Jer priroda ne pripada samo čoveku, nego svim živim bićima, a razumevanje te činjenice je preduslov opstanka platnete i čoveka na njoj. Tamo gde priroda počinje, ljudske granice nestaju. Nema rasa, nacionalnosti, država, religija, nema granica, postoji samo kosmopolitizam usmeren ka opštem dobru, svih sa kojima delimo plavu planetu, naš zajednički i jedini dom.
Postoje samo Prijatelji šume.
Plava planeta se bori za život. Pomozi joj ili zauvek ćuti.
