Kontroverza zvana vazduh koji dišem

Beograd je ovih dana zvanično jedan od najzagađenijih gradova na svetu, a u takvim situacijama prilikom izlaska na ulice, savetuje se nošenje zaštitne maske za lice sa filterom za zaštitu od najsitnijih čestica prašine!!! 

Beograd doduše nije jedini grad u Srbiji gde je granica zagađenja vazduha nekoliko puta viša od dozvoljene, ali štetni uticaj po ljudsko zdravlje nije problem o kojem se javno govori i stiče se utisak da to gotovo nikoga od nadležnih ne zanima previše.

U Smederevu je nakon niza prijava vezanih za zagađenje, izveštaj zaštitnika građana od 04.11.2019 nedvosmisleno ukazao na propuste grada Smedereva i Ministarstva zaštite životne sredine u cilju pravovremenog otklanjanja zagađenja vazduha i uspostavljanja odgovarajućeg inspekcijskog nadzora.

U Boru je situacija kritična još od januara, od kada je aerozagađenje van dozvoljenih okvira čak do nekoliko stotina puta!!! U  avgustu su prema zvaničnim merenjima, Borani imali 200 puta arsena više od dozvoljenog u vazduhu, a u septembru je SO2 išao i na 2500 mikrograma od dozvoljenih 125. 

Informacije dolaze sa različitih sajtova i aplikacija namenjenih merenjima, što nas je nepripremljene, tako iznebuha ostavilo u blagom šoku.

Iako u Novom Sadu nema merne stanice, ove godine nedefinisana magla/smog na izlasku iz tunela preko mosta Slobode koja obavija novosadske ulice konačno je dobila svoje puno ime i prezime. 

Zove se aero-zagađenje.

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije objavljuje informacije o merenjima, ali se građani  služe aplikacijama i sajtovima globalnih agencija (npr. The World Air Quality Index Project koji daje svetsku mapu kvaliteta vazduha, kao i aqicn.org , waqi.info dok je za područje Balkana dostupna aplikacija Air Visual ili Air Care), između ostalog i zbog toga što merne stanice u Srbiji nemaju podatke o česticama PM10 i PM2.5 koje spadaju među nekoliko ključnih opasnosti po zdravlje čoveka. Sajtovi objavljuju podatke u intervalima od jednog ili dva sata, sa detaljnim informacijama o pojedinačnim zagađivačima u određenom trenutku.

Informacije iz zvaničnih izvora su mračne i poražavajuće: 

• Na Dan zaštite životne sredine 5. juna, UN Program za životnu sredinu (UNEP), zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i nacionalnim institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha, objavio je nacrt izveštaja Zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje: slučaj Zapadni Balkan.
• Prema izveštaju UNEP-a, zagađenje vazduha u zemljama zapadnog Balkana prevazilazi zakonom dopuštene i zdravstveno bezbedne norme i do 5 puta. Prema toj studiji UN-a, svaka peta prevremena smrt posledica je zagađenja vazduha, a  osim prevremenih smrti, posledice visokih nivoa zagađenja vazduha su i različite vrste hroničnih oboljenja, smanjena produktivnost i generalno, smanjen kvalitet života. Međunarodna agencija za istraživanje raka uvrstila je zagađenje vazduha u istu kategoriju sa duvanskim dimom, UV zračenjem i plutonijumom.
• U Srbiji u okviru nacionalne mreže mernih stanica, koncentracije PM2,5 mere se na 4 mesta – u Smederevu, Subotici, Kosjeriću, Kraljevu i u beogradskoj opštini Stari Grad. Sve merne stanice su u 2018. godini zabeležile prekoračenje dnevnih i graničnih vrednosti. Najviša dnevna vrednost zabeležena u Valjevu iznosila je 552µg/m3 (dozvoljena dnevna granična vrednost je 50µg/m3).
• Stanovništvo u Srbiji je tokom zimskih meseci izloženo zagađenju vazduha koje je među najvišima u Evropi, čak i do pet puta više od normi određenih u EU, kažu navedene studije. Dnevna granica PM10 se kod nas prekoračuje između 120 i 180 dana godišnje, dok je po EU standardima dozvoljeno do 35 dana godišnje. 
• Svetska zdravstvena organizacija objavila je u oktobru rezultate analize uticaja zagađenja vazduha na stanovnike Srbije, a prema toj studiji u 2016. godini zagađenje vazduha izazvalo je direktno smrt 6592 ljudi, dok je izloženost zagađenju izazvanom PM2,5 česticama izazvala 3585 prevremenih smrti. Zvanični podaci kažu da ukoliko bi se sadašnji godišnji nivo zagađenja PM2,5 česticama smanjio za 10µg/m3, broj prevremeno umrlih bi se prepolovio.
• Prema SZO, Srbija ima gubitak od 33,5 odsto BDP-a zbog troškova povezanih sa slučajevima prevremene smrti i štete po zdravlje  građana usled zagađenosti vazduha, između 2,9 i 8,5 milijardi evra troškova godišnje. 

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2018. godinu kaže da je u Srbiji vazduh prošle godine bio odličan (I kategorija), osim u: Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Smederevu gde je vazduh bio III kategorije kvaliteta. 

Šta je sa informisanjem? Mediji o tome ne izveštavaju, osim u pojedinačnim slučajevima i u ograničenom obimu!

Lokalni mediji ne objavljuju zvanične podatke, iako se u njihovu autentičnost zbog autoriteta institucija koje ih analiziraju, ne može sumnjati. 

Evropska komisija i parlament su upozorili na alarmantno visoke nivoe zagađenja vazduha kojima su izloženi građani Srbije i  zapadnog Balkana i traže od naših vlasti da poboljšaju sistem praćenja kvaliteta vazduha, unaprede dostupnost, kvalitet i pristupačnost informacija o kvalitetu vazduha, uspostave instrumente za unapređenje kvaliteta vazduha poput lokalnih planova i nacionalne strategije. Na domaćem terenu odjekuje tišina vezano za temu aero zagađenja, pa izgleda da su nam bolji prijatelji od nas samih, nepravedno ostali van granica zemlje. 

Pored egzistencijalnih problema sa kojima se borimo svakodnevno, jasno nam je da više nemamo pravo na čist vazduh niti na sveže i jasne informacije, dok letovanje i zimovanje koje nas makar na trenutak može izvesti iz dimnjaka i dati nam odgovarajuću dozu kiseonika za predstojeći oskudni period, više sebi ne možemo da priuštimo. Poznavajući naš sistem informisanja građana, nema sumnje da je i to je problem koji ćemo brzo prevazići. 

Odakle dolazi zagađenje?

„Pored nekvalitetnih čvrstih goriva koja se koriste u elektranama koje sagorevaju ugalj i upotrebe uglja i drva za ogrev u domaćinstvima, dva najveća izvora emisije čestica dolaze od industrijskih procesa i stacionarnih izvora sagorevanja i čine 80 odsto ukupne emisije ovih čestica“. 

Mi imamo industriju, zapitaćete se? 

Nedovoljno za rast BDP-a i pristojan životni standard očigledno, ali kod nas izgleda završavaju prljave zastarele industrije i stara vozila, što umnogome doprinosi trenutnoj situaciji u vezi sa aero zagađenjem. 

Zima je kritična jer se tada, redovnim izvorima zagađivača pridružuju i termoelektrane, odnosno sagorevanje čvrstih goriva tako da nam u narednim nedeljama, preti sigurno pogoršanje zagađenja. Termoelektrane „Kolubara“ i „Nikola Tesla“ i povezani površinski kopovi, zajedno sa industrijama gvožđa i čelika, proizvode znatne količine sumpor-dioksida (SO₂), azot-dioksida (NO₂) i čestice prašine (PM2.5 i PM10), koje je lako udahnuti i koje uzrokuju respiratorne probleme, dok su metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. Njima su se odnedavno pridružili i kopovi u Boru i Majdanpeku, gde se proizvodni kapaciteti svakodnevno guraju do maksimuma, jer investitori svoju investiciju nameraju da isplate višestruko, što je sa pozicije države bez kontrolnog aparata, sasvim prihvatljivo.  Krupni kapial ima jednu svrhu, da se oplodi. I u tom procesu, on nije human, nije empata i nije ga briga za posledice koje to oplođenje izaziva, dok je država ta koja  mora da brine o svojim stanovnicima i da ih zaštiti u tom procesu. 

Ustav Republike Srbije garantuje svojim građanima „pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno i potpuno obaveštavanje“, međutom stiče se utisak da tema uprkos alarmantnom stanju nije prioritetna, ni medijima niti institucijama.  

Državni aparat, bez obzira na internacionalne studije o pogubnom uticaju zagađenja na stanovnike zapadnog Balkana, tu informaciju ignoriše ili još gore, diskredituje kroz ciničan osmeh uz argumente koji nikome nisu potpuno jasni, laičkom postavkom stvari ipak obrnutom od zdrave logike prosečnog građanina, uz osnovni stav da je tako nešto apsolutno nemoguće, ali bez ikakvih argumenata kojima bi tvrdnju takve nemogućnosti opravdao. 

Slično je i sa ovim problemom po viđenom scenariju vezanom za diskreditovanje strukovnih sudija i obesmišljavanje napora lokalnog stanovništva povodom štetnosti MHE po prirodu i živi svet i pobunu  stanovništva koja liči na malu revoluciju vezano za tu temu. Kapital podržan od strane poličkih elita ne odustaje od svoje vizije porobljavanja srpskih reka i bespoštednog eksploatisanja svih prirodnih resursa, sada i vazduha koji dišemo. Akuelne političke elite ne samo da odbijaju odgovornost za to, nego u potpunosti negiraju problem, iako nije uopšte sigurno da bi bilo ko sa pravom odlučivanja u zemlji u kojoj je sistem vrednosti potpuno poremećen, postupao imalo drugačije. Lokalno stanovništvo koje se bori za svoju životnu okolinu ne nailazi na razumevanje institucija, zainteresovani građani nemaju koga da pitaju, priroda nema mehanizam da komunicira sa čovekom, jer je onaj koji odlučuje gluv za njene vapaje. 

Kvalitet vazduha koji dišu građani Srbije manje je važan od novca koji se sliva u državnu kasu kao rezultat štetnih ugovora sa investitorima po prirodu i zdravlje ljudi,  ali građani nemaju mehanizme da to promene, a svaka vlast nastupa manje – više slično. U međuvremenu, pojam energetske tranzicije visi u vazduhu poput nerazumljive PM čestice, ali zvuči veoma moderno, gotovo kao alat protiv centralizovane letargije sistema i administracije.

Ok postoji problem, iako ga nadležni ne priznaju. 

Prema zakonu RS pravo na čist vazduh je definisan, a obaveze su precizna merenja, javna obaveštavanja o kvalitetu i mere zaštite zdravog vazduha. Ipak, merenja su nekonzistentna i ne postoji politička volja da se ozbiljnije pozabavimo problemom aero zagađenja, koji kao da nije ucrtan na mapi decenijske političke nesvesti koja preti da nas sve zatruje nečistim vazduhom i nedostatkom čiste vode.

Energetsko siromaštvo (od kojeg izgleda patimo kolektivno, pored generalnog siromaštva i nedostatka svesti i kulture življenja) se može prevazići promovisanjem upotrebe obnovljive ekološke energije, smanjenjem uticaja gradova na životnu sredinu pošumljavanjem i zaštitom zelenih površina i kroz ekološki prihvatljivo upravljanje hemikalijama i otpadom, kažu stručnjaci.  Šta to u praksi znači, niko nema pojma, a kada ćemo pristupiti izradi neke ozbiljnije studije ili praktičnim merama, ne znamo. Verovatno kada aktuelne nacionalne elite natrpaju dovoljno u džepove za bežanje u na primer, zeleniju i ekološki osvešćenu Švajcarsku.

Osim toga, niko nema rešenje za velike korporacije koje latentno i perfidno krše zakonom dozvoljene norme i sandarde vezano za aero zagađenje (slučaj Smederevo, gde je poverenik za prava građana nedavno izdao izveštaj o brojnim utvrđenim propustima, između ostalog i zbog nepostojanja strategije vezane za kvalitet vazduha u tom gradu). 

Šta je rešenje? 

Instalirajte solarne panele i napravite vetrenjače gde god možete i tako se možda kvalifikujete za povlašćene proizvođače električne energije umesto štetnih i nadasve bahatih vlasnika MHE, najštetnije izmišljotine po život stanovnika Srbije još od vremena turske okupacije i nabijanja na kolac. Ukoliko imate volje da se upustite u brojne procedure koje su povezane sa državnom administracijom to jest, jer je već sasvim sigurno da će vam za to na kraju faliti jedan papir.

Ili posadite poneko drvo u svojoj okolini i branite ga od seče, jer će u jednom momentu nekome sigurno pasti na pamet da ga poseče, makar iz obesti.

I da, zapušite nos, dišite što pliće. I zatvorite prozor, brzo će proleće.

Linkovi sa podacima koji su korišćeni su u nastavku teksta: