Invazivne vrste Fruške gore i modeli finansiranja
Odbranimo šume Fruške gore, treći deo
Tekst& fotografije by Crni Roko i Prijatelji Šume (osim Scarlet o Hare i devojke sa džipom koja raznosi kulen)
Nakon 100 godina šestarenja, od Fruške gore pod hrastovima dobili smo Frušku goru na kojoj su šume “panjače” i gde dominira lipa, bukva i grab, a hrast je u konstantnom povlačenju.
Priča o nastanku “panjača” se najčešće vezuje za period II svetskog rata i ranije, kad se koristilo “šestarenje” tj. čista seča većih površina iz godine u godinu. Ovo se najčešće ističe u kontekstu “loše se upravljalo – mi smo to nasledili”. Poslednjih 70 godina, naši drugari šumari iz Narodnog izletišta Fruška gora trude se da prirodno obnove hrastove šume i umesto “panjača” dobiju “visoke” šume, ali im to ne polazi za rukom i danas imamo više panjača, a manje hrasta nego ranije. Takvim “oplodnim” sečama koje ne prate odgovarajuće mere koje bi se sprovodile stručno i dosledno dok se ne postigne željeno stanje na terenu, posečene površine se ne obnavljaju, već u narednom periodu postaju šuma kiselog drveta ili bagrema.
Kako će Fruška gora izgledati za 80 godina: najzastupljenija vrsta drveta koju ćete moći da vidite biće kiselo drvo ili Ailanthus altissima. U pitanju je invazivna vrsta koja je doneta u Evropu iz Kine polovinom XVIII veka i koja se za nešto više od 200 godina brzo raširila po Evropi i ostatku sveta. O razmerama te invazije možete naći gomilu naučnih radova i informacija, kao npr:
Postoji odličan rad dr. Martina Bobinca o trenutnoj situaciji kad je u pitanju ta vrsta na Fruškoj gori, u kome dr. Bobinac daje i pogled na moguća rešenja problema, iako još uvek ne postoji univerzalno rešenje, u nauci niti u praksi.
U budućnosti, po svim strateškim planovima i planskim strategijama, Fruška gora tek treba da se seče i da se radi obnova šume za koju su se šumari pokazali nekompetentnim…
I mi treba na to da pristanemo?
Jednostavna stvar sabrati 2 i 2, rekli bi neupućeni. Šumari imaju zakone po kojima rade, postoje kontrolne institucije koje kontrolišu njihov rad, postoje saveti građana koji su uključeni u važna pitanja vezano za rad nacionalnog parka, sve funkcioniše onako kako je najbolje za lokalnu sredinu. Ipak, jasno je da nešto u toj logici nedostaje, jer je jednačina izmeštena iz jednostavnih matematičkih okvira.
Ta logika „neupućenom laiku“ čudna, jer se 2+2 lako pretvori u 5 ili 3 u zavisnosti da li brojimo trupce ili novce ali i zbog mnogih uključenih karika, uključujući i neke nelegalne koje je gotovo nenoguće kontrolisati u trenutnoj postavci stvari. Osim toga, šumarska logika je različita od „laičke“, jer za šumara “visoko drvo“ koje će izrasti za 150 godina više vredi od izdanačkog, čija biološka i ekološka vrednost je ipak nesporna sa aspekta zaštitara i ljubitelja prirode. Iako to drvo ne postiže na tržištu komercijalnu vrednost koju bi postigle šume gajene iz sadnica, tzv. „visoke šume“, te je stoga po šumarskoj logici nepoželjno – na žalost nas, istinskih ljubitelja prirode, tzv. „laika i nestručnih lica“ sa početka priče i na nesreću po našu lepoticu Frušku goru, koja je sirotica, nekoliko puta u svojoj skorijoj istoriji „ošišana do glave“. Zbog toga, 80% njenih šume spadaju u izdanačke, a po šumarskoj logici, sve bi to trebalo poseći najkasnije do 2026 godine. A kolika je vrednost tog posla, tj stvarne proporcije nanete štete životnoj sredini i da li je iko ikaka pokušao izmeriti tu srazmeru?
Lepo bi bilo dočekati rezultat akcije za 150 godina i biti tu nakon izrastanja naimenovanih visokih šuma, ali je pitanje da li bi nam se desilo razočaranje nakon što utvrdimo da se te šume nisu obnovile, što zbog promene klime koja ne dozvoljava hrastovim šumama obnovu, što je problem sa kojim se sreću brojne zemlje u svetu (nemogućnost adaptacije mladica na promenu temperature), što zbog nedostatka nege (jer je predviđeno da se šume same obnavljaju). Samo mi znamo bolje, kod nas se to sve samo rešava, a kao što je već dobro poznato, put u pakao popločan je dobrim namerama…
PROBLEMI FINANSIRANJA – BUDŽET ILI BUDŽET
Nedavno je naime objavljen tender za nabavku (koja se odnosi na seču šume), a kojim se opredeljuju podizvođači za seču u iznosu od gotovo 1Mio Eura-a i tu nema ništa novo, tako se radi već godinama jer po trenutno važećoj logici ne postoji drugi način da se isplate plate zaposlenima na godišnjem nivou. Logika je balkanska – preživeti još jedan mesec ili godinu, makar dok se ne osmisli nova šema, iako je šteta zbog takvog ponašanja golema, malo je reći multigeneracijska, pa ćemo u nedostatku bolje definicije, reći – ovozemaljska.
Ako nekog interesuje koji su sve problemi u finansiranju nacionalnog parka u Srbiji, ali i koje se brojne mogućnosti pružaju da se umanji procenat finansiranja od seče šume kroz racionalisanje troškova i uvećanje drugih izvora finansiranja, objavljen je “Vodič za finansiranje zaštićenih područja” od strane Programa UN. Nakon čitanja, jasno je da je Fruškoj gori neophodan moderan i sposoban menadžment koji će moći da implementira brojne neiskorištene mogućnosti koje se predlažu u dokumentu (naročito deo od 52. stranice koji se odnosi na strategiju prikupljanja sredstava).
Očigledno je da Narodno izletište Fruška gora sve manje sposobno da se bori protiv aktuelnih problema bez podrške države, naročito u smislu finansiranja, ali i u smislu kontrole, jer što se više seče, prihod od seče je sve manji, a troškovi su sve veći…
Ne postoji u tom začaranom krugu prostor da se finansiraju neophodne mere nege šume (da bi se šume sačuvale), već se mere nege minimalno primenjuju ili se ne primenjuju uopšte, čime se nanosi ogromna šteta opstanku autohtonih vrsta i šuma Fruške gore.
Pa da vidimo koje su sve mogućnosti razmatrane, a koje potpuno zanemarene u kontekstu prikupljanja sredstava za funkcionisanje samog preduzeća i isplatu plata zaposlenima, što sve utiče na realno sagledavanje problema sa kojima se u svom funkcionisanju susreće nacionalni park, što zbog neiskorišćenih potencijala, što zbog pogrešno postavljenih osnova za prikupljanje novca….
LIPA NA FRUŠKOJ GORI – INVAZIVNA VRSTA ILI JEDINSTVENO BOGATSTVO I NEPRIZNAT IZVOR PRIHODA
Fruška gora je specifična po srebrnoj lipi (39% zapreminskog učešća) i u manjem delu sastojina je izvorna vrsta, a u većem delu je potisnula izvorne vrste poput hrasta i bukve i zbog toga je “glavni negativac” u aktuelnoj priči oko obnove šuma na Fruškoj gori i planiranoj konverziji iz izdanačkih u visoke šume (oplodna seča “panjača”), iz dominantno lipovih u hrastove šume. Ukratko, za šumare je lipa invazivna vrsta, iako bi verovatno sve bilo savršeno u redu da su tehničke osobine lipe cenjenije od tehničkih osobina hrasta ili bukve (barem što se tiče šumara i privrede) ali nisu, hrast je u tom smislu puno vredniji, tj. po cenovniku za I klasu hrast je 12.000 din/m3, a lipa 7.000 din/m3…
Matematika je surova, ali da li je potrebno u kalkulaciju dodati i neke druge vrednosti osim kvantitativnih i uračunati i faktor štete po životnu sredinu?
Dakle: lipa je negativac, a šumama se nekada loše upravljalo i zato su 90% “panjače”…Da li je stvarno tako? Da li se danas radi drugačije? Da li je lipa negativac?
Kad je u pitanju obnova hrastovih šuma i njeno pretvaranje u šumu visokog tipa oplodnom sečom, to se radi po standardima i okvirima šumarske prakse, tj. onako kako to šumarska struka preporučuje, iako je to prevaziđen i neracionalan metod.
Kad je u pitanju obnova lipove šume, situacija na terenu je takva da na velikom broju lokacija imamo mladu lipovu “panjaču”, staru ponegde i manje od 20 godina i prvo pitanje koje se nameće je: kako se obnavlja lipova šuma, drugačije od hrastove? Lipova šuma se i dalje obnavlja izdanački, u toku ophodnje se proređuje, a nakon isteka propisane ophodnje (životni ciklus stabla) do 50 godina, seče za “semenjače” i 20 godina za “panjače”. Dakle, 40% šuma Fruške gore (lipa) se i dalje seče i ostavlja da se izdanački obnavlja najčešće pre nego što napuni starost od 20 godina, baš kao i ranije u neko “mračno doba”.
Da se vratimo na prethodnu matematiku…
Svako ko se prošeta krajem juna pa do sredine jula po Fruškoj gori, može da čuje visoko u krošnjama fantastičnu muziku u obliku zujanja brojnih pčelinjih orkestara. U tom periodu brojni pčelari iz čitave Srbije tradicionalno donose na Frušku goru svoja pčelinja društva. Zašto je ovo bitno?
Lipov med sa Fruške gore je jedini monofloralni med u Srbiji i ima od 60% pa sve do iznad 90% učešća lipovog polena i zbog toga je izuzetno vredan i na inostranom tržištu može da postigne visoku cenu ukoliko bi se cela stvar zaokružila od početka do kraja kako treba. Kviz pitanje je da li se trenutno i u kojoj meri iskorištava sav taj lipov nektar, ili je ovo samo delić paše koja bi mogla da se postigne.
Šta kaže pčelarsko iskustvo? Cvetovi stogodišnjih lipa sadrže znatno više šećera u nektaru nego cvetovi lipa starih 50 godina. Sa uzrastom drveća primećuje se i postepeno povećanje prosečne količine šećera koji se sadrži u nektaru ukupne mase cvetova. Brojna ruska istraživanja upućuju na zaključak da se što se tiče pčelarstva trenutna ophodnja lipa “panjača” od 20 godina mora preispitati i da lipa daje najviše meda u puno starijem dobu. Neka naša istraživanja na ovu temu nažalost nisam našao, a bilo bi lepo da ih ima.
Dakle, imamo jedinstvenu šumu u Evropi, sa jedinstvenim medom u Evropi i nama to smeta… Lipa nije tu od juče, zahvaljujući njoj Fruška gora je takva kakva jeste, sa postojećom florom i faunom. Lipa je neiskorišteni potencijal (jedan od brojnih na Fruškoj gori). Svako narušavanje sastojinske strukture može imati nesagledive posledice. Nemojmo zaboraviti našu lipu – nije ona negativac….
Zamislimo situaciju da od fruškogorskog lipovog meda napravimo brend:
- Obezbedimo otkup meda direktno od pčelara sa mesta paše, po nekim podacima to je 15 tona meda.
- Obezbedimo sertifikaciju geografskog porekla koja zahteva između ostalog da se med vrca tamo gde je i nastao.
- Upakujemo sertifikovan med u teglice od po 250g sa etno ambalažom i privlačnim dizajnom.
- Prodajemo ekskluzivni domaći proizvod svim strancima koji posećuju Novi Sad i Frušku goru na isključivo predviđenim prodajnim mestima po ceni od npr. 5EUR
Ukupan prihod od ovakve prodaje bi bio 300 hiljada eura, tj. 30 miliona dinara koliko inače iznose trenutne godišnje subvencije JPNPFG iz budžeta. Iza tog profitabilnog projekta može da stane turistička organizacija Novog Sada ili Vojvodine ili neko ko zna da maksimizira profit, a mogao bi i sam JPNPFG.
NAPLATA ŠTETE OD NATO BOMBARDOVANJA – ŠALA MALA ILI PRIZNAT IZVOR PRIHODA
Da podsetimo – kad je NATO bombardovanje Fruške gore u pitanju mogu se naći sledeći podaci:
Na ovo područje bačeno je 300-500 razornih bombi i 2 kontejnera kasetnih bombi.
Ukupno je registrovano 103 kratera. Kraterima je direktno izrovano 12,28ha, a šumsko zemljište je uništeno do dubine 5-8 m, kao i celokupni živi svet u njemu.
Najviše su opustošene šume kitnjaka, graba i bukove šume sa srebrnom lipom starosti od 93 do 117 godina.
Direktne štete sa gotovo potpunim nestankom populacija pretrpelo je 8 zaštićenih biljnih vrsta koje se nalaze na nacionalnoj Crvenoj listi flore.
U NP “Fruška gora” bombardovani su sledeći lokaliteti: Iriški venac, Kraljeva Stolica, Dubočaš, Crveni čot i Ravne.
Pošto se cela priča oko seče drveća na Fruškoj gori umesto u kontekstu zaštite vrti uglavnom u kontekstu zarade, tj. prihoda od kojih preduzeće funkcioniše (iako za 550 miliona dinara dodeljenih sredstava Uprave za šume RS, JPNPFG nije konkurisao ni po jednom projektu), postavlja se (između ostalog) i pitanje nenaplaćenih potraživanja, jer se u napomenama uz godišnje finansijske izveštaje iz godine u godinu prepisuje 6.4Mio RSD potraživanja po osnovu naknada šteta od NATO bombardovanja. Postavlja se dakle pitanje: od koga JPNPFG potražuje ta sredstva i ima li ikakvog izgleda na naplatu?
PRIZNATI IZVOR PRIHODA – LOV U NP FRUŠKA GORA, JER MOŽE IM SE
Baš kao i u ostalim slučajevima sistemske nebrige o zaštiti prirode od strane onih kojima je to posao i i za lov na “otvorenom lovištu” na teritoriji nacionalnog parka (njima je manje više sve lovište) stoji jedan veeeeliki AMIN od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode…
Naime, u svojoj studiji zaštite koja je “sve i svja” kad je u pitanju zaštita prirode na Fruškoj gori oni kao jednu od radnji koja se ograničava u zoni II stepena zaštite navode pod tačkom 11: “Ograničava se lov u otvorenim lovištima na prostorno i vremenski ograničene aktivnosti na održavanju zdravstvenog stanja i brojnosti populacija lovnih vrsta”.
U prevodu: PZZP odobrava organizaciju lova od strane JPNPFG na bilo kom delu nacionalnog parka ukoliko je to u navedene svrhe… Dakle, uprava ima odrešene ruke da to radi bez potrebe da se pravda bilo kome, na bilo kom mestu II zone i u bilo koje vreme. U III zoni zaštite se ograničenje ne navodi, tako da u III zoni zaštite mogu da rade šta žele i kad žele, tj. da ubijaju šta žele i koliko žele – čim to požele…
Dragi ljubitelji i posetioci NP Fruška gora – što se tiče PZZP i JPNPFG vi možete svakog momenta na bilo kom mestu šetajući po Fruškoj gori da se nađete usred organizovane hajke na divljač, a da pri tome JPNPFG ne oseća nikakvu moralnu, bezbednosnu ili bilo kakvu drugu obavezu da javno unapred obavesti korisnike o terminu i mestu održavanja lovačke akcije.
10 PRAKTIČNIH SAVETA KAKO DA VAS NE UPUCAJU NA FRUŠKOJ GORI
Pošto je ceo NP Fruška gora od strane države proglašen istovremeno i za jedinstveno lovno područje posebne namene i niko vam ne garantuje da nećete upražnjavajući neku od rekreativnih aktivnosti biti upucani, naša redakcija je prikupila nekoliko korisnih saveta kako da prosečan posetilac Fruške gore ne bude slučajno upucan:
Ukoliko se bavite politikom – što ste ozbiljniji političar to je veća šansa da stradate: najbolji primer je pokojni Edvard Kardelj koji je na kraju i umro sa gelerom koji je dobio od Jovana Veselinova u jednoj lovačkoj akciji u šumama Morovića. Dakle – političari bi svakako trebali da zaobilaze Frušku goru.
Ukoliko ste planinar, najbolje je da ćutite i pravite se da ne postojite, jer je poznata floskula koja kruži među lovcima i šumarima “planinari smetaju i stalno nešto čačkaju” ili pesnički rečeno “samo ućutkan planinar je dobar planinar”.
Ukoliko ste biciklista, život vam je ionako već dovoljno težak, jer ste u situaciji da nalećete na balvane kojih do juče nije bilo, pa vam mogućnost da budete upucani izgleda samo kao još jedan adrenalinski izazov.
Za izletnike, ključni savet je da držite decu pored sebe, jer ako se udaljite u šumu, niko ne garantuje bezbednost. Sedite za izletničkim stolovima i nemojte previše da cunjate, uprava brine da izletnička mesta budu u savršenom stanju, upravo zbog vaše bezbednosti – da ne biste osetili potrebu da se uputite u obližnju šumu.
Gljivarima se preporučuju da svoju pretragu uvek vrše puzeći četvoronoške, jer lovci još uvek nisu počeli sa upotrebom zamki i miniranjem.
Ako vam se piški, obratite pažnju da pri izlasku iz žbunja obavezno vičete: “ne pucajte molim vas!”
Hranu nikada ne ostavljajte na otvorenom, jer hrana može da privuče divlje životinje, a divlje životinje privlače lovce, te jedna nevolja može da donese veću nevolju…
Ako spadate u red odvažnijih koji su spremni da se upute šumskim stazama, a ne samo grebenskim putem, vodite računa da nikad, ali baš nikad prilikom posete nacionalnom parku Fruška gora ne obučete bundu, ne stavite šubaru na glavu i ne nosite odeću koja može da zavede manje iskusnog lovca koji je verovatno negde u vašoj blizini.
Izbegavajte dolazak na Frušku goru u vreme verskih praznika poput Božića, jer lovci mnogo vole tada da posećuju Frušku goru, a ako je Badnji dan poseku i pokoji badnjak.
Poslednji, ali možda i najbolji savet je: što ređe dolazite na Frušku goru – što je sigurno, sigurno je…
DŽIPOVANJE I OFF ROAD JURCANJE – PRIZNAT IZVOR PRIHODA I/ILI VID ZABAVE
Nema potrebe za mnogo objašnjavanja bilo kome ko je u poslednjih godinu dana kročio na tlo nacionalnog parka vezano za datu temu. Jurcanje motociklima pored biciklista ili džipovima pored planinara dešava se češće nego što što bi se moglo nazvati sporadičnom pojavom. Pored motornih testera i teške mašinerije za izvlačenje drvne građe, miris benzina iz off-road vozila, prskanje blatom dok vas ostavljaju u prašini, ne obazirući se na besne uzvike bespomoćnih planinara, zvuci motora i auspuha upotpunjuju sliku skore propasti nacionalnog parka i zaokružuju jadnu sliku naše stvarnosti pri pokušaju bega u prirodu i jedinu oazu zelenila koja nam je preostala.
Zahvalnica nepoznatom autoru…
Dragi ljubitelji Fruške gore: izgleda istinskom ljubitelju Fruške gore, neupućenom laiku sa početka priče da je strategija proterati planinare i bicikliste i pretvoriti Frušku goru u lovno-džipadžijski raj. A možda samo pravimo mesta za bizone, nosoroge, slonove i ostalu krupnu divljač koju ćemo naseliti jednom kad Frušku goru pretvorimo u savanu.
MODELI FINANSIRANJA “POSLE NAS POTOP”
Onom laiku sa početka priče sada su malo jasnija pravila struke na koju se šumarska logika poziva, a ta logika se zasniva na jeziku novca i prevaziđene teorije upravljanja šumama na komercijalan način putem seče radi obnove, što je kontroverzna, nedovoljno potvrđena praksa koja se sve više napušta u civilizovanim zemljama na koje bismo u tom segmentu morali da se ugledamo.
Fruška gora je nečija zlatna koka, iako će za par godina prestati da leže zlatna jaja, ali će do tog trenutka oni koji seku njene lepe šume za sebe nakupiti dovoljno zelenih novčanica da pobegnu u zeleniju i ekološki osvešćenu Švajcarsku. „Posle nas potop“ krilaca koja je obeležila poslednjih 40 godina na ovim prostorima, mada ruku na srce verovatno datira od kako je prvi pećinko stigao na naše tle, važi i dalje.. Pri tome se niko ne pita kako će u toku tih 150 godina dok nam opet ne porastu šume, disati i da li ćemo svi sa sobom morati da nosimo boce sa kiseonikom? Gradovi su nam paradoksalno najzagađeniji na svetu, iako ne možemo da se pohvalimo bogzna kakvom industrijom i već se neko vreme na sajtovima za praćenje kvaliteta vazduha mogu čuti saveti za nošenje maske pri izlasku na ulice..
Zaboravljamo jednostavnu činjenicu da je decembarska temperatura 2019 godine i januarska leta gospodnjeg 2020 godine, viša nego bilo koje druge godine u prethodnih 150, od 1888, od kada postoje merenja u Srbiji.
Takođe, bilo bi nepravedno da se ne pomene da je Fruška gora dobila Evropsku povelju za održivi turizam Europark federacije kao jedna od 131 zaštićenog područja u Evropi, a samo u EU ima 28.000 zaštićenih područja – što joj daje odličnu poziciju za pristup mnogim raspoloživim fondovima i dobru polaznu tačku u svakom pregovaranju.
Čini se da mnogi potencijalni izvori finansiranja nisu ni prepoznati od strane postojećeg menadžmenta.
Da bismo sačuvali šume naše Fruške gore, moramo se kao pojedinci i zainteresovani građani aktivno uključiti i dati svoj doprinos iznalaženju odgovarajućeg modela finansiranja nacionalnog parka jer trenutni metod seče radi isplate plata neodgovarajući i mora se menjati ukoliko hoćemo da sačuvamo naše šume, uprkos brojnim institucijama i profesijama koje bi za to trebalo da budu stručnije i zainteresovanije od građana, što nažalost u praksi nije slučaj i ne funkcioniše već poodavno…
Sutra neka bude potop, neka vazduh bude toliko zagađen da se ne može disati, neka zemlja postane kisela, važno je preživeti do prekosutra, do tada nam doseže logika i pamet.
Mislićemo o tome sutra, kao Skarlet o Hara u filmu Prohujalo sa vihorom…
Slika preuzeta sa Wikipedia, nakon što je Scarlet uredno popunila pristupnicu Prijatelja šume…
