Hot line Serbia

Univerzalni političar u fotelji skupljoj od obraza

Perpetuum mobile neoliberalne ekonomije ne zna za granice kada se radi o interesima i oplođavanju kapitala koji nije smeran, nije empatičan i nije ljubazan. Taj kapital je surovi osvajač, ali je njegovo lice glatko, a ruke u belim rukavicama dok svira globalnu simfoniju uništenja. Nisu nam to doduše rekli na vreme, pa je situacija “snađi se kako znaš” realnost koja je ogolila svaku bajku o boljoj sutrašnjici.

Nije lako biti vlast u Srbiji, jednu rupu zapušiš, 17 drugih se pojave. Ranije je bilo jednostavno prodati neko zemljište ili nekretninu pa uzeti proviziju, prisvojiti donaciju ili poneku stranu investiciju, pa je upotrebiti za osnivanje svastikinog preduzeća, dok prodaješ maglu vezanu za strane direktne investicije…

Sito je šuplje na sve strane pa curi i gde treba i gde ne treba, a o tome nije lako voditi računa dok pokušavaš da napuniš privatni račun na Sejšelima, a kolega letuje na Brionima po treći put. I ti bi možda na Brione, ali ne bi da te kritikuje predsednik, oduvek si bio primeran đak i pretenduješ na mesto budućeg premijera. Sve je već viđeno (perpetuum recycling also known as “everything is a remix”), pa kako onda da se snađe pošten političar na vlasti?

Gornji primer političara je univerzalan, nema ime i prezime, ponaša se uvek isto i po pravilu, predvidljiv je. Čini se da je svako ko se domogne vlasti potpuno opčinjen njome i identično se ponaša, gubi svoju čovečnost i postaje instrument sistema koji radi za amorfnu sivu masu što preti da nas zguta kao osrednji doručak na pojilu krokodila.

Optužiti protivnike u zemlji ili u komšiluku za nacionalizam, šovinizam i mržnju pa uhvatiti maglu dok je vruće tako da bezbedno stigneš na tropsku plažu ili safari dok se iza tebe mlate i hvataju za vrat najbolji prijatelji i prve komšije, pokrenuti rat da se iznesu pare iz države neprimećeno, prizvati strenžere ili marsovce da promovišu strane direktne investicije, pa obesmisliti te iste investicije svojim učipom, a strendžerima dati u bescenje najvrednije resurse koje zemlja ima. Napraviti neki festivalčić na kome će silna lova biti oprana, pa iskoristiti taj festival kao štek za drogu pokupljenu sa ulice. Sve je to već viđeno na političkoj sceni Balkana, koja je zamršenija i nerealnija od “igre prestola” ili “kuće od karata”.

Osim toga, platni spiskovi novinara, policajaca, inspektora, direktora, poslovnih saradnika, bivših mecena i sadašnjih ljubavnika/ca su svakim danom sve duži i nema mnogo prostora za lični odmor, onakav kakav ti misliš da zaslužuješ, makar dok ti se ne završi mandat. Spreman si da sve što imaš i što jesi staviš na oltar otadžbine dok traje tvojih 4 godine. A posle toga, videćemo. Lako će se te 4 pretvoriti u 44 godine, te ćeš možda u svom desetom mandatu, kad se na računu nakupi dovoljno novca za penziju razmisliti o tome da malo popustiš gvozdenu stegu koju držiš na lokalu, svim metodama koje imaš na raspolaganju.

I kada i kako da se ide na odmor?

Glasanje iz Bodruma

Ipak, kada se radi o sprečavanju pranja novca, prva stvar koju proveravaju ozbiljne institucije koje vrše provere svojih zaposlenih je deset dana godišnjeg odmora u kontinuitetu, što je provera koju bi svakako trebalo uvesti i u firmi koja zastupa interese građana, a koja se zove Vlada Srbije. Razlog te provere je između ostalog i unapred profilisano ponašanje prevaranta, koji zbog propusta što bi mogli biti otkriveni ukoliko se položaj promeni makar privremeno, ne smeju napustiti radnu poziciju duže od nekoliko dana.

To je provera koju naši političari ne bi smeli sebi da priušte, jer već je unapred garantovan uspeh te kontrole. Političari ne idu na odmore, niti na godišnje odmore, ne prave duge pauze za ručak, rade kao potpuno automatizovani roboti dok ostatak Srbije nemo posmatra i lenstvuje ne radeći ništa i ne mareći nizašta. Ponekad tom drugom neuposlenom delu radničke klase treba staviti pelene da se ne ide u toalet bespotrebno, jer se tamo najviše gubi radna produktivnost, ali to je sasvim druga tema. Ipak, samo napominjemo da se time postiže dupla ili čak trodupla pobeda: upošljava se lenstvujuća državna imovina, oduzima se nepotreban polet radničkoj klasi, a samim tim i želja za bilo kakvom izmenom sistema – dok se sa druge strane intenzivira osećaj neizvesne egzistencije u kojoj su čoveku uskraćene i elementarne ljudske potrebe i tako stvara osećaj inferiornosti koji tu nekada neuposlenu državnu imovinu pretvara u legitimno i verno glasačko telo. Doduše, sada bez svesnog uma, ali time su upraviteljskim strukturama osigurane i zagarantovane privilegije za koje bi inače moralo i nešto konkretno da se uradi.

Dakle, lako je razumeti odsusutvo potrebe za godišnjim odmorom modernog političara. Svi imaju firme, uključujući i članove njihovih porodica, kriminalne veze nisu neuobičajene, poneka nanogica u kućnom pritvoru ili tužba i krivična prijava za zloupotrebu položaja ili državne imovine za prethodnu garnituru vlasti, ali ipak češće kao izuzetak nego kao pravilo. I niko ništa ne pita, komšije te normalno pozdravljaju kad se vratiš pocrneo sa podužeg odmora na Kubi, ili sa glasanja iz Bodruma u Turskoj nakon zasluženog odmora posle mandata.

A čekaj, ipak si bio u Vladi prilikom donošenja tih zakona, nisi nikako mogao biti na dva mesta u isto vreme, bez obzira na tvoju očiglednu superiornost nad dokonim masama. Zato između ostalog, nije preporučljivo ići na odmor u toku mandata. Uvek je u tu neki sistemski zakon koji treba progurati, neka afera koju treba zataškati.

Političari dakle ne idu na odmor, što je razumljivo. Ne idu dok su na vlasti to jest, jer je posle manadata jasno da je svako učestvovao u minimum 3 afere, to je neki neformalni standard. A posle toga može da se planduje i da se peva celim putem do banke u Londonu, po već mnogo puta viđenom scenariju poznatom još od pre drugog svetskog rata, na primer.

Srbija je nova Bolivija

Nije moguće da su političari u ovoj zemlji svi do jednog korumpirani i da se ponašaju kao klonirani, bez razlike kojoj političkoj opciji pripadaju. Kao po komandi, zaboravljaju lepa obećanja koja su davali u kampanji i počinje period mračnjaštva kada se dođe na vlast. Afere su mnogobojne i više nikoga ne čude, niti ih ko broji. Lažne diplome, čak i doktorske, fantomske firme, koferi puni para. Ah pa sve smo to već čuli, dajte nešto novo, nešto vredno što još niste potrošili. Ali budi oprezan kada nešto želiš kažu naši stari, jer postoji mogućnost da ti se želja ostvari.

Taman kada smo mislili da smo sve videli, najnovija rasprodaja resursa i povremene ekološke katastrofe (da oguglamo na sve) ostavljaju nas bez daha, ne samo zbog nečistog vazduha koji udišemo, već i zbog veličine razmere te katastrofe koja nas sa nacionalnog upućuje na globalni nivo. Poslednja u nizu je dakle izdaja na ekološkom nivou koju manje više svi razumemo, jer sve ostalo je manje važno od zatrovanog vazduha koji zajedno dišemo, od vode obogaćene uranijumom, arsenom, teškim metalima i fekalijama koju moramo da popijemo kad ožednimo.

Prema nekim nezvaničnim informacijama, u okolini Loznice, u Jadru krije se najveće nalazište litijuma u Evropi. Litijum je novo zlato, treba nam za mobilne telefone bez kojih ne možemo ni sekunda više. Eto još jednog razloga da se ne ide na godišnji odmor u toku mandata.

Država je slaba, političar je korumpiran. Upravo zato, taj čovek nije naš najveći problem, naš najveći problem je sistem koji takvo ponašanje dozvoljava. Bez transparentnih zakona, bez strategija za borbu protiv korupcije i bez političke volje da se ljudski život ceni makar koliko i dolar u liberalnoj ekonomiji, mi smo Meka i Medina za one koji teže da uzmu sve što mogu i odu blagovremeno, pre potopa, ostavljajući iza sebe pustoš i rasulo.

Tekovine prošlosti oplemenjene idejom budućnosti

Nekada, ne tako davno, smatralo se uobičajenim da postoji telefon za prijavu kriminalnih radnji, iako je i taj sistem imao svojim mana, ali to je opet potpuno druga priča.

Pitanje je ko bi stajao sa druge strane te vrele žice danas: jasno je da prosečan policajac u noćnoj smeni nije adekvatna adresa za tu vrstu konsultacija, pre svega zbog količine stresa kojoj bi verovatno potpuno nepotrebno bio izložen taj nesretnik, ali i zbog neophodnih kompetenci za rad u stručnom savetovalištu zvanom “kriminal sa kravatom”.

Institucije ne rade svoj posao. Nezavisne inspekcije ne postoje. Žica bi verovatno bila konstantno zauzeta zbog prijava savesnog uzbunjivača zvanog “nepravde siti narod bez političkog opredeljenja”, ali na pozive osvešćenog građanina ne bi imao ko da se javi niti da ga posavetuje koga kompetentnijeg da pozove.

Poručujemo dakle kao savesni i nepravde siti građani izabranim cenjenim predstavnicima naroda u parlamentu: dajte nam nešto lepo i jednostavno, jer mi smo se naprosto umorili! Dajte neki zabavni crveni telefon, makar da imamo privid da na bilo šta možemo da utičemo i da bilo šta izmenimo, ako smo u potpunosti sigurni da je to nešto loše, kvarno ili kancerogeno. Dajte nekog Betmena ili Supermena da tamo stoji pokraj telefona i svojim nadljudskim snagama, briljantnim umom i magičnim moćima rešava bezbrojne telefonske pozive vezane za korupciju.

Niste Vi gospodo prvi ni poslednji koji misle da mogu bahatošću i surovošću nadoknaditi nedostatak kompetenci i ličnih vrednosti kao što su plemenitost i čovekoljublje, otimajući od prirode i čoveka sa ovih prostora što se može, ali vratićete sve što ste na taj način uzeli sa kamatom, kao što su i oni pre Vas. Jer su posledice štetnog delovanja po prirodu nesagledive i te će posledice osetiti i Vaši potomci bez ikakvih razlika u odnosu na drugu decu ove zemlje, nevezano za švajcarsku školu ili britanski koledž koji su pohađali.

Pošaljite dakle pre nego što bude kasno tog heroja da se javlja na crveni telefon i dajte nam neki sistem koji funkcioniše ili žrtvujte ponešto od prikupljenog kapitala za dobrobit naroda koji zastupate, jer će na kraju ispasti da potcenjujete njegovu inteligenciju, snagu i volju. Bolje je da na vreme ispravno odaberete da budete na strani većine koja Vas je birala, nego da korekciju vaših aktivnosti vrši narod željan pravde ili majka priroda koja će nas sve zajedno stresti sa planete kao vaši, ukoliko se ne uozbiljimo.

Crveni telefon kao olakšavajuća okolnost i pandan sistemu koji funkcioniše u surovoj stvarnosti za primernog građanina što svakodnevno gleda korupciju i za nju jednostavno više nema stomak… I Supermen sa druge strane žice da rešava probleme po pozivu, jednostavno je zar ne?

Sa druge strane, koliko je teško univerzalnom političaru razumeti da će na kraju i sam ispaštati zbog ograničenosti svoje politike i nerazumevanja štete epohalnih razmera koju može načiniti neracionalnim delovanjem, ukoliko na vreme ne osvesti činjenicu da da je on tu zbog nas, a ne mi zbog njega?